|
(Objavljeno u časopisu "Beogradski pčelar", br.
2/2006.)
Autor priloga, Prvoslav Jelić,
pčelar iz Beograda, rođen je 1951. godine. Pčelari od 1987. godine,
prvo sa košnicama DB, a zatim sa pološkom i LR (u plodištu sa
ramovima visine DB). Trenutno poseduje 57 košnica i pčelarenje mu je
dopunsko zanimanje. Zaposlen je na železnici. Objavio je veći broj
zapaženih članaka u listu "Beogradski pčelar". Član je DP "Beograd".
DOBIJANJE MATICA
TIHOM ZAMENOM
Samo dobre matice daju dobra - jaka pčelinja društva a
jaka pčelinja društva daju dobre prinose u pčelarstvu.
Stara je izreka: "Dajte mi dobru maticu, daću vam pune
kante meda".
Matice dobijamo na više načina:
- tihom zamenom,
- pomoću Jenterovog aparata,
- presađivanjem larvi,
- rojidbene matice,
- prisilne matice - matice iz nužde.
Najbolje su matice tihe zamene iz
jakih pčelinjih društava. Matice tihe zamene
pojavljuju se i u nukleusima i novoformiranim rojevima
koji su imali lošu maticu, i posle 3-4 rama zanešenog
legla pčele povlače matičnjake tihe zamene i istu
menjaju, jer dotična nije ispunjavala potrebe
zajednice. Šta je karakteristično za matice dobijene
tihom zamene?
Larva matice od jajeta pa do
poklapanja matičnjaka dobije 11.000 - 12.000 poseta,
što je 1.200 - 1.500 poseta u toku 24 sata, tako da te
larve odgajene pod takvim uslovima imaju i po 380
jajnih cevčica, i mnogo su vitalnije i sposobnije od
matica dobijenih na drugi način.
Zajednice sa maticama tihe zamene,
kada dostignu svoj maksimum razvoja, neće otići u
rojenje, već će se izvršiti zamena matice bez gubitka
roja. Matice tihe zamene imaju nasledne osobine majke
i te osobine će se prenositi u više generacija, tako
da pčelar nema problema sa rojenjem.
Za dobijanje matica tihe zamene
koristim pološke (moje pološke su sa 26 rama može i sa
20 ili 22 rama). Pološke su pristupačnije za rad i
lakše su za praćenje razvoja zajednice od nastavljača.
Matice tihe zamene mogu se dobijati i u nastavljačama,
kako u DB tako i u LR i AŽ košnicama.
U pološkama je mnogo lakše pratiti
razvoj pčelinje zajednice i vršiti određene
intervencije.
Dizanjem poklopca (koji je na
šarkama) svi radovi se obavljaju ramovima, nema
dizanja nastavaka i velike gužve pčela, što omogućava
lakši rad.
Kako doći do jake pčelinje
zajednice prvi put, koje će nam dati matice tihe
zamene?
U pološkama zimuju dve pčelinje
zajednice, sa maksimalnim rezervama hrane - meda i
polena - perge, i bez obzira na te količine hrane
krajem januara dodajem kuvanu - Božinu pogaču.
U februaru kada vreme dozvoli
krajnje ramove meda koji nisu posednuti pčelama grebem,
a do legla ubacujem ramove rumene kao jabuka, prvo 1
sa toplije strane, zatim sledeći put sa suprotne
strane a za narednih 4-5 dana možemo dodati sa obe
strane po jedan. Proširujem leglo u drugoj polovini
februara.
Rumenim ramovima odvajam leglo -
pčele od meda, ali isti su pogačom iznad klubeta i
dalje u kontaktu, tako da će pčele med iz krajnjih,
grebanih ramova prenositi u vence novododanih rumenih
ramova, a u centru tih ramova matica će
polagati jaja, tako da ćemo već početkom marta imati
5-7 ramova legla.
Sada, početkom marta, kada cveta
dženarika, dodajemo satne osnove, na taj način što
ramove koje su pčele već očistile od meda (grebani)
odstranjujemo iz košnice, tako da dobijamo prostor za
satne osnove.
Od cvetanja dženerike pa do cvetanja jabuke 2-3 puta dodajem satne osnove,
tako da će svaka zajednica imati 9-11
ramova legla sa mednim vencima.
Kada cveta jabuka ili neposredno pre cvetanja (zavisno
od razvoja pčelinjih zajednica) uzimam lošiju maticu
sa 3-4 rama zatvorenog legla i formiram nukleus, a sa
još 3-4 rama otvorenog legla istresem pčele u nukleus
i isti ostavljam na pčelinjaku - ne nosim ga 5-6
kilometara dalje. Kada se izletnice vrate u matičnu
košnicu u nukleusu će ostati dovoljan broj pčela da
pokriju ova 3-4
rama legla. Tu dodajem dva rama rumena kao jabuka i
meda i polena i pogaču.
Šta radimo u matičnoj košnici?
U matičnoj košnici nam je ostalo 9-11 ramova legla
bolje matice i 5-7 ramova legla oduzete matice.
Košnica zaposeda svih 26 ramova pčela, a to je preko
55.000 - 60.000 pčela. Vadimo pregradnu dasku, pčele i
ramove oduzete matice vadimo na stalak, otvoreno leglo
bolje matice stavljamo u centar, do njega, levo i
desno, otvoreno leglo oduzete matice, zatim
zatvoreno leglo, levo i desno, bolje matice, i na
kraju zatvoreno leglo levo i desno oduzete matice.
Znači u košnici imamo 14-17 ramova legla,
od obe matice, od kojih će se svakim danom ispiliti
3.500 - 4.000 pčela, što znači da će matici svakim
danom biti toliki broj slobodnih ćelija za zaleganje,
a ja u centar tog legla dodajem još jedan ram rumen
kao jabuka naliven sirupom 1:1 tako da matica dobija
još najmanje 5.000 ćelija za zaleganje.
Bez obzira koliko je dobra matica
ona ne može da zaleže raspoloživi prostor, i pčele će
povući po 2-3 matičnjaka tihe zamene i levo i desno od
rama rumenog kao jabuka.
Ako iste matičnjake ne iskoristimo
10.-12. dana, a matica se oseća i dalje
sposobnom isti će biti uništeni, i matica će polagati
jaja kao da se ništa nije desilo u košnici.
Zašto matičnjake moramo koristiti
do 12. dana?
Zato što od 12. - 16. dana kod
matice se formiraju jajne cevčice, kada ona počinje da
luči feromone, i matica kao suparnicu istu eliminiše.
Kada mi 11.-12. dana oduzmemo
matičnjake, i formiramo rojeve u košnicu dodajemo
ponovo ram rumen kao jabuka, i u narednih 10 dana
možemo ponovo oduzimati matičnjake i formirati novih
4-5 zbirnih rojeva.
Postupak možemo ponavljati nekoliko
puta - do bagremove paše, i po našoj volji možemo
uzeti staru maticu, formirati roj sa istom, a pološku
ponovo podeliti i u istoj dobiti dve mlade matice.
Jelić Prvoslav
|
